ĆILIBAR, zajedno sa biserima i koralima, predstavlja organski kamen i ne spada u minerale i kristale u pravom smislu reči, već je zapravo fosilizirana smola davno izumrlog crnogoričnog drveta, pomešana sa jantarnom kiselinom i eteričnim uljima, često sa primesama ostataka insekata, lišća, vazduha, paukove mreže… Ćilibar je voštanog izgleda, medeno žute boje, različitog stepena providnosti. Može se naći sa primesama plavkasto zelene, crvene ili braon boje. Ćilibar pluta po vodi i gori.
Film "Park iz doba Jure" izazvao je ogromnu potražnju za ćilibarom širom sveta. Ovaj žuti ili narandžasti kamen nije bio tako popularan dok milioni ljudi nisu videli u filmu kako se DNK dinosaurusa ekstrahuje iz ćilibara. Tada je mnogima postalo jasno da je ćilibar, koji je nastao fosilizacijom smole prastarih četinara, veoma star i dragocen.
Naročito je cenjen ćilibar sa insektima zarobljenim u njemu. On je kao vremenska kapsula, koju je sama priroda napravila. Mnogi paleontolozi su pomoću njega rekonstruisali rane oblike života na Zemlji. Više od 1.000 izumrlih životinjskih vrsta identifikovano je u ćilibaru.
Nakit od ćilibara i predmeti njime ukrašeni, koji potiču iz kamenog doba, nađeni su na prostorima današnje Nemačke. Čovek kamenog doba pridavao je ćilibaru natprirodne moći, nosio ga radi ulepšavanja, ali i obožavanja. Voleli su ga, između ostalih, Asirci, Egipćani, Etrurci, Feničani i Grci. Od kamenog doba praktično nikad nije izašao oz mode. Između 1895. i 1900. godine milion kilograma baltičkog ćilibara pretvoreno je u nakit!
Mnogi mitovi objašnjavaju nastanak ćilibara. Prema Ovidiju, Faton, sin Heliosa, boga Sunca, nagovorio je svog oca da mu pozajmi svoje vatrene kočije. Feton ih je vozio prenisko, zapalio zemlju i useve na njoj. Pobesneli Jupiter ga je za kaznu ubio munjom. Fetonova majka i sestra su se od tuge pretvorile u drveće, ali su i dalje plakale žaleći ga. Njihove suze, osušene suncem, postale su ćilibar.
Grci su ovaj kamen zvali "elektron", možda zato što dobija elektricitet kad se protrlja tkaninom i privlači sitnije predmete. Homer u Odiseji minđuše i ogrlicu od perli ćilibara navodi kao kraljevski dar.
Rimljani su slali vojske da osvoje i kontrolišu regije u kojima se proizvodi ćilibar. Neron je bio veliki poznavalac i ljubitelj ćilibara. U njegovo vreme, piše rimski istoričar Plinije, cena figurine od ćilibara, makar i najmanje, prevazilazila je cenu živog i zdravog roba.
Stari Germani palili su ćilibar kao tamjan. Proziran i bezbojan ćilibar smatran je za najbolji materijal za brojanice u Srednjem veku, zbog svoje glatke i svilenkaste strukture. Pojedini redovi vitezova kontrolisali su trgovinu ćilibarom, a nedozvoljeno posedovanje ćilibara bilo je nelegalno u većem delu Evrope do 1400. godine.
U "Parku iz doba Jure", u ćilibaru je bio zarobljen komarac koji je u sebi nosio DNK dinosaurusa. Retko koji primerak ovog kamena je stariji od 25 do 50 miliona godina (!), dok su dinosaurusi izumrli pre 65 miliona godina. Ali doktor Raul Kano s Državnog politehničkog fakulteta Kalifornije, molekularni biolog, saopštio je 1994. godine u britanskom magazinu "Nejčer" da je sa svojim kolegama ekstrahovao DNK žižka zarobljenog u ćilibaru pre 120 do 135 miliona godina, kad su dinosaurusi još vladali našom planetom.
Ćilibar pomaže zalečenje tela, tako što negativnu energiju apsorbuje i pretvara je u pozitivnu. Smiruje nerve i popravlja raspoloženje. Povezuje čovekovu svest sa savršenstvom univerzuma. Pomaže da se učini pravi izbor. Žuta i narandžasta boja ćilibara harmonizuje mentalni i emocionalnu energiju. Odličan je za detoksifikaciju i zaštitu od zračenja, naročito rendgenskih i sunčevih zraka, kompjutera, čak štiti i od energije koju zrače avioni i drugi ljudi.
Za razliku od plastičnih i staklenih imitacija, pravi ćilibar pluta po slanoj vodi.
Šta to ima baltički ćilibar što mu daje tako blagotvorna svojstva?
U ćilibaru postoji jedan sastojak – sukcinatna kiselina. To je moćan antioksidans koji pomaže u borbi protiv slobodnih radikala. Ona oporavlja nervni sistem, jača imuni sistem, pomaže lučenju energije u telu i mozgu, jača svest, koncentraciju i reflekse, smanjuje stres.
Najviši procenat sukcinatne kiseline je u spoljnom sloju ćilibara – korteksu. Nedavna naučna istraživanja su pokazala da sukcinatna kiselina ima vrlo pozitivan uticaj na ljudski organizam. Ona jača organizam, povećava imunitet i energiju vezane za ljudske procese i ravnoteću kiselina.
Sukcinatna kiseline je analizirana od pionira moderne bakteriologije i dobitnika Nobelove nagrade Roberta Kocha (1886), koji je potvrdio njen pozitivan uticaj i otkrio da nema opasnosti od prekomernog unošenja sukcinatne kiseline u ljudski organizam.
U sadašnje vreme, desetine delotvornih elkova koji sadrže sukcinatnu kiselinu su proizvedeni i patentirani, naročito u SAD i Rusiji. Pojedine vrednosti farmaceutski sprečavaju starenje ljudskih ćelija, koje koriste sukcinatnu kiselinu kao inhibitor (agent koji usporava ili potpuno zaustavlja) i antioksidans. Dakle, sukcinalne kiseline se može opisati kao moderan eliksir mladosti.
Dr. Veniamin Khazanov sa RAS-ovog Instituta za farmakologiju na Tomsk Naučnom Centru je napisao – „Za starije osobe, sukcinatna kiselina pokazala se neophodnom. Ona je sposobna za vraćanje energetskog balansa na ćelijski novi, koji je često uznemirujući kako godine prolaze, a pomaže da pacijent ponovo dostigne mladalačku energiju“. On takodje smatra da je sukcinatna kiseline dokazano jednaka, a čak i bolja od mnogih komercijalnih lekova i preparata. Dalje, istraživanju u Hamburgu (Nemačka) potvrdjuju siguran i pozitivan efekat sukcinatne kiseline i fumaric kiseline na ćelijski metabolizam.
Neobična moć ćilibara je da proizvodi negativne jone koji utiču na smanjenje bola, aktiviraju lekovite procese i obezbedjuju zaštitu od štetnih radijacija. Danas, ćilibar se aktivno koristi u farmaceutskoj i kozmetičkoj industriji, upravo zbog svojih sjajnih karakteristika.